top of page
Крај за српске традиционалне производе?
Чланство у ЕУ, шта је тога бит,
Крај за српске традиционале, истина или мит?
Бићемо жељни свега, да ли истина то је,
Да се одричемо сира, кајмака, ракије и проје?
Истина је да волимо да зачинимо све традиционале домаће кухиње,
ароматичним и укусним зачинима, са друге стране подједнако волимо и
истину да зачинимо занимљивим и неоснованим митовима.
Неки од њих су управо ти: да ћемо морати да се одрекнемо ракије, месних
прерађевина, лековитог биља, традиционалних јела, свих ствари које су
неизоставни део домаћих трпеза.
Чланство Србије у ЕУ омогућава препознавање одређеног српског
производа, чиме се истовремено повећава препознатљивост региона из
ког производ долази, самим тим и његове извозне могућност.
На северу наше земље, у Војводини, можемо уочити утицај различитих
народа, култура и традиција, који датирају још из 18.века, и који су оставили
траг на производе и специјалитете карактеристичне за овај део Србије.
Ослањајући се на рецепте наших бака и њихове начине припреме, можемо
издвојити лалинске традиционале попут: беле чорбе, гулаша као што су
токањ, перклет, ајмокац.., ринфлајш.
Као последица историјских дешавања, јављају се одређене разлике и
специфичности у укусима наших крајева, неки од њих карактеристични су за
кухињу јужне Србије, која је препознатљива по зачињеној и укусној храни.
На листи јужњачких традиционала, налазе се следећа јела: ајвар,
лесковачки роштиљ, пропећ, капама...
Дуж обале плавог Дунава, почев од Ђердапа, преко Млаве и Крупајског
врела, па Хомољских планина, све до Старе планине, све су то места где је на
сваком кораку нетакнута природа, са сваким удахом трачак здравља,
а при сваком залогају ароматични укуси источне Србије...
На њиховим трпезама могу се наћи јела попут: киселе чорбе, проје са
копривом, мамаљига качамак, Влашке погаче, као и велики избор вина, од
којих су најпознатији прокупац и смедеревка...
Поред Златибора, Таре и Златара, западна Србија нуди туристичке атракције
попут кањона реке Увац, језера Перућац, Овчарско – кабларске клисуре,
места чије природне лепоте и богато кулинарско обиље, никог не оставља
равнодушним.
Сушено месо, сјенички, златарски и златиборски сир, комплет лепиња,
јагњетина, кајмак, неизоставни су део кулинарског наслеђа западне
Србије.
Извори:
„Традиционални производи су део српског гастрономског и културног
наслеђа и идентитета!“, водећи се тиме, можемо рећи да је страх да ћемо
морати да се одрекнемо својих традиционала оправдан.
Битно је навести да чланством у ЕУ, наши произвођачи неће бити условљени,
да региструју географску ознаку порекла производа и традиционалних
специјалитета.
У Србији постоје 33 производа који су заштићени именом порекла или
географском ознаком на националном нивоу. Такви производи гарантују да
су њихова специфичност и квалитет настали у у споју природних ресурса и
традиције, специфичних знања и вештина.
Пољопривредни произвођачи у нашој земљи, имаће могућност да докажу да
поједини производи имају посебна својства и квалитет, који су везани за
географско порекло и традиционалан начин припреме.
На тај начин произвођачи имају могућност да унапреде квалитет својих
производа, одвоје их од сличних и постигну бољу цену на јединственом
тржишту, у чему ће им знатно помоћи правила ЕУ о заштити ознаке
географског порекла производа и традиционалних специјалитета.
Шта ће Србин да попије
кад не буде више ракије,
и пуста нас жеља мине
без чварака и сланине,
дал ће плакати плодна њива,
ако се затре родна шљива
и дал ће проћи страх нашег рода,
без традиционала и месних производа?
Слика бр.5: Традиционални месни производи.
Слика бр.6: Ракија.
„Није тачно да српски традиционални производи неће моћи да се продају
на тржишту ЕУ, традиционални производи који се праве у
домаћинствима биће и даље могуће производити за сопствене
производе.“, што отклања сумњу и страх да ће нам бити забрањено да печемо
ракију и производимо месне прерађевине и производе.
Уколико се наши домаћи производи нађу на јединственом тржишту, мораће
да задовоље опште захтеве који се односе на безбедност прехрамбених
производа, у свим држава чланицама ЕУ.
Стандарди ЕУ везани за безбедност хране, имају за циљ да се потрошачи
заштите од тровања храном, трихинелозе и салмонеле. Нашим уласком у ЕУ,
и даље ћемо моћи да практикујемо обичај свињокоља и производње месних
производа попут: чварака, сланине, кобасице..., али само за потребе наших
домаћинства.
Битно је навести, да месни производи који су намењени тржишту морају да
долазе из објеката који раде у складу са ЕУ прописима, који су веома
ригорозни, прецизни и не допуштају беспотребно мучење животиња.
Извор:
Ова тема из мог угла:
Српски традиционални производи су део нашег идентитета и културе,
заједно са природним лепотама наше земље, значајним и
препознатљивим народним манифестацијама, традиционалним
обичајима, заједно са жељом да очувамо културно и историјско наслеђе
Републике Србије.
Данас Републике Србије, у доба Душана Великог Царевине, у временима
Карађорђевића Краљевине Србије...
Мењала су се државна уређења наше земље, њени владари, закони и границе,
и управо те ствари су писале нашу историју, градиле нашу будућност,
оставиле задужбину српства и завет да ће се оно најлепше и највредније што
нуди наша земља, вековима преносити на будућа поколења.
bottom of page